ŠTA JE KAFA?

Kafa (arapski: kahvaili mleku. ) je napitak sa prepoznatljivom aromom i ukusom, koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi

Kafa (arapski: kahva) je napitak sa prepoznatljivom aromom i ukusom, koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Kafa se obično služi topla. Ovo piće je veoma popularno u mnogim zemljama sveta. Kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd. U većim količinama kafa uzrokuje uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu. Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapućino (način pripremanja espreso kafe).

Biljke kafe se uzgajaju u preko 70 zemalja, prvenstveno u ekvatorijalnim regionima Južne Amerika, Južne Azije, Indije i Afrike. Dve vrste koje se najčešće uzgajaju i koje imaju najveću potražnju su arabica, i manje sofisticirana, ali jača i izdržljivija robusta. Ova druga vrsta je otporna na kafinu listnu rđu, Hemileia vastatrix, mada ima gorči ukus. Kad sazru, zrna kafe se ubiraju, obrađuju i suše. Zelena (nepržena) zrna kafe su jedan od najprodavanjih poljoprivrednih proizvoda u svetu. Nakon prodaje, zrna se prže do različitih stepena, u zavisnosti od željenog ukusa, nakon toga se melju i kuvaju da bi dobila kafa.

Kafa je blago kisela (pH 5.0–5.1) i može da ima stimulišući efekat na ljude zbog svog sadržaja kafeina. Kafa je jedan od najpopularnijih pića na svetu. Ona se može pripremiti i služiti na mnogo načina. Efekat kafe na ljusko zdravlje je bio predmet mnogih studija; međutim, rezultati su varirali u pogledu relativne koristi od kafe. Većina nedavnih istraživanja ukazuje na to da je umereno konzumiranje kafe benigno ili blago korisno kod zdravih odraslih osoba. Međutim, diterpeni u kafi mogu da povećaju rizik od bolesti srca.

Kultivacija kafe je prvobitno započeta u južnoj Arabiji. Najranija kredibilna evidencija konzumiranja kafe se javlja iz sredine 15. veka u Sufi univerzitetima Jemena. U Afričkom rogu i Jemenu, kafa je korištena u lokalnim religioznim ceremonijama. Kako su te ceremonije bile u konfliktu sa verovanjima hrišćanske crkve, Etiopijska crkva je zabranila sekularno konzumiranje kafe sve do vladavine cara Menelika II. Piće je takođe bilo zabranjeno u Otomanskoj Turskoj tokom 17. veka iz političkih razloga, i bilo je povezivano sa buntovničkim političkim aktivnostima u Europi.

Kafa je značajna izvozna roba: ona je bila najvažniji poljoprivredni eksport za dvanaest zemalja 2004. godine, sedmi po veličini legalni poljoprivredni eksport u svetu 2005. godine, i „druga najvrednija izvozna roba zemalja u razvoju“, od 1970 do c. 2000. Zelena (nepržena) kafa je jedan od najprodavanijih poljoprivrednih proizvoda na svetu. Postoje izvesne kontroverze u pogledu uzgoja kafe i njenog uticaja na životnu sredinu. Konsekventno, zastupljenost organske kafe na tržištu je u porastu.